Dođu tako trenuci i dani kada jedino što si sigurna da osećaš, jeste promena. Promena u odnosu na juče, u odnosu na pre više decenija, promena u odnosu na sve što se desilo i sve što jeste. Prihvatanje vodi do oslobodjenja. Zahvalnost u rast.

Proces prihvatanja stalno traje. Svaki moj „izlazak“na joga prostirku je deo tog procesa. Mesto gde nastaju priče, osvešćivanje promena…mesto gde je moja tišina najglasnija. Joga prostirka je moj najverniji i najpouzdaniji svedok da se promena desila.

Vežbajući jogu, umirivajući svoj dah, dolazim do mogućnosti osluškivanja same sebe. To su trenuci, dani u kojima uživam u osećanju osvešćivanja promene i približavanja samoj sebi.

I, veoma svesno živim taj proces, koji se nigde ne završava…znajući da kao takav uopšte nije popularan. Nije u trendu. Sa jedne strane, zakočiti, zaustaviti se i osluškivati svoj proces promene, svoju tišinu velikom broju ljudi uopšte nije lako, a sa druge strane pomenuti proces nije u modi. U modi je žurba, jurba i borba… Rekla bih, sa vetrenjačama.

Proces prihvatanja traži odluku. Odluka predstavlja izbor. Meni su ovi izbori u lakoći i kvalitetu zapisani na mojoj joga prostirci…kao lekcija koja se pamti ceo život…vanvremenska i vanprostorna. Udahnula prihvatanje – izdahnula starine.