Verujem da zrelost dolazi onog momenta kada osvestimo gubitak uticaja tudjeg mišljenja na nas. Iz svega toga, naravno proizilazi otvaranje autentičnih vrata življenja. Živeti autentično i verno sebi postavlja jasne granice izmedju onoga što jesmo i što bi drugi želeli da budemo. Današnjica retko, ili skoro nikako ne podržava tu vrstu originalnosti (individualnosti) u beskonačnosti kopija i plagijata. Izabrati životni stil u kome nema mesta zavisnosti od tudjih reči, pohvala, ili još bolje, tapšanja po ramenu, postao je hrabar potez. Delovanjem iz autentičnosti svakako sazreva i životna putanja osamostaljivanja i slobode kao karakterne osobine. U nekom trenutku, možda bi moglo da se nazove zrelost u prihvatanju sebe baš onakvim kakav jesi. Oslobadjanje od klimanja glave i potvrdjivanja okoline, oslobadjanje od ideje da drugi treba da se saglase sa tobom, ili tvojim izrečenim stavom, deluje zaista isceljujuće. Zdravo. Naravno ovaj životni koktel se pije uvek uz poštovanje različitosti.. i nekako ostavljajući druge da budu originalni i svoji, podižeš frekvenciju upravo tvog autentičnog življenja.