U beskonačnosti svoga postojanja, tamo gde moja duša obitava, svesna kreacija i izbora.

Nebo je biralo trenutak.

Moja otvorenost dozvolila.

Verovanje da svi spoljašnji dogadjaji su odraz unutrašnjeg stanja, unutrašnjih dijaloga koje vodiš sa sobom.

Jutros me je radost povela do shvatanja telesnog užitka/telesnih plesova; do nepoznatog. Setih se filmova 91/2 nedelja i prelepe igre zavodjenja i Niskih strasti i magične kombinacije mistike, straha i erotičnosti. Sve je dobilo krajnji odraz u spoljašnjem, a prethodno nalazeći se u unutrašnjem. Nastaje čitav svet umetnosti iz unutrašnjeg dijaloga sopstva.

Nekada je dovoljno samo zažmuriti, pa da se ceo svet predstavi, a nekada je potrebno iskustveno doživeti priču.

Nekada pogledamo u nebo i prepoznamo taj ceo horizont u nama. Prepoznamo konekciju beskonačnosti.

Jedini merodavan svet jeste naš unutrašnji svet. Jedina istina i potvrda stvaralaštva svega što nas okružuje i što nam se dešava. Svega što jeste.

Doživljeno iznutra projektuje spoljašnjost.

Kopije lepote i svetlosti su otvorene.